Moja baba nije želela da bude žena i na izvestan način je samu sudbinu što se rodila kao žena smatrala kletvom. Verovala je da bi joj život bio lakši da je bila muškarac, pa je zato prezirala žene, prezirala sebe, pa i mene

Nada mora da se trenira kako bismo opstali

Nedavno me je uznemirila vest da je sud vratio na posao anesteziologa sa ginekološkog odeljenja tetovske bolnice – čoveka koji je na poslu ne samo snimao pacijentkinje, već je te snimke uživo emitovao na TikToku.

Rumena Bužarovska jedno je od najviđenijih imena regionalne književnosti, ali i amerikanistica koja na skopskom univerzitetu predaje suvremenu američku književnost, ponekad je i prevodeći. U ovom eseju otvara nam vrata u svoju prevoditeljsku radionicu, na primjeru jednog od najdražih joj romana – Salingerovog “Lovca u žitu” kojeg je upravo iznova prevela na makedonski

Ugledni novinari i paraziti iz kulturnih ustanova nesumnjivo će tražiti da pljujem divljaštvo balkanske sredine i da se žalim na muškarce kojima sam okružena, kao da su oni isključivo lokalni fenomen

Nedavno sam završila prevod Selindžerovog romana The Catcher in the Rye na makedonski. To je već šesti prevod koji postoji kod nas, mada je preveden prilično kasno – tek 2003. godine (i to u dve različite verzije iste godine).

Taj mi je pogled bio i te kako poznat. Počela sam da ga dobijam još sa dvanaest godina; kad god bih obukla šorts, muškarci bi dobacivali i zviždali

O neetičnim lekarima i njihovom odnosu prema ženama, o tome kako se (ne) govori o genocidu u Evropi danas i o tome kako se osećaju jedna Makedonka i jedna Ukrajinka dok gledaju bezobraznu zapadnu privilegiju

Ako ste žena koja razgovara sa muškarcem, skoro da se podrazumeva da „ne znam“ nije tek signal vaše neukosti. To je i poziv muškarcu da vam nešto objasni

Kako je pedofil okupljao i levo i desno orijentisane muškarce, a decenijama niko ništa nije rekao?

Derzeit beende ich meine Übersetzung von J. D. Salingers „Der Fänger im Roggen“. Das ist einer meiner Lieblingsromane, und auf Mazedonisch ist er bereits in fünf verschiedenen Übersetzungen erschienen…

Rumena Bužarovska is a prominent writer living in North Macedonia and a friend of mine. She visited two years ago right before my new book, On the Overnight

Zar je moguće da je posle tolikih uspeha, jednoj od najvećih sportistkinja svih vremena najvažnije da bude – mršava?

Rumena Bužarovska Talks with the Author of The Year of Reading Proust

“But it can’t be, I say to myself. Nothing is ever right. That’s just how it looks.”

By Rumena Bužarovska. Translated by the author and Steve Bradbury.

Bužarovska’s chapter considers the social, political and historical circumstances that impact on literary translation into a minor language, with specific reference to the case of the Macedonian language spoken in the Republic of North Macedonia.

From Greece to Tashkent, from Skopje to Thessaloniki: longform personal essay

English: https://kosovotwopointzero.com/en/a-doctor-in-three-wars/

Albanian: https://kosovotwopointzero.com/mjek-ne-tri-luftera/

B/C/S: https://kosovotwopointzero.com/sr/ljekar-u-tri-rata/

Greek: https://www.efsyn.gr/nisides/379045_otan-ypegrafi-i-symfonia-ton-prespon-eklapsa-me-dakrya-anakoyfisis

“The perfect housewarming gift is red, hot envy”

Translated by the author and Steve Bradbury, with an introduction by Halimah Marcus

On literary translation, world literature, Аnglophone literature, translation from English into Macedonian, Stars of World Literature
Journal of Contemporary Philology