S „Тоnijevcima“ bez sažaljenja: ROZA, portal za feminističke i lijeve politike
Rekla bih da u mojim pričama često postoji i žena koja, iako je na ivici da doživi otkrovenje, nastavlja da živi po starom. Zbog toga sam dobijala i kritike – da to možda nije feministički, da bi ženski likovi, barem u književnosti, trebalo da se emancipuju i na taj način podstaknu druge žene da učine to isto, budu im inspiracija. Ali stvarnost nije takva
U književnosti već uveliko poznate i proslavljene sjevernomakedonske spisateljice, prevoditeljke i profesorice Rumene Bužarovske postoje pukotine u kojima žene pokušavaju da prežive, ne nužno i da se „oslobode“. Te pukotine javljaju se u jeziku, u tijelu, u međuljudskim odnosima. Junakinje Rumene Bužarovske nijesu heroine u klasičnom smislu, ali nijesu ni pasivne žrtve – one su ogledalo društva koje ih oblikuje.
Njen najnoviji roman „Toni“ otvorio je još jedno neugodno pitanje – pitanje muškosti kao naučenog obrasca ponašanja koji svima nanosi štetu. Dok čitamo ovaj roman, osjećamo bijes, nelagodu, čak i sažaljenje. Ono što sigurno nećemo osjetiti je ravnodušnost.
+
Women of the Year 2025, Harper’s Bazaar Serbia
Spisateljica je izgradila literarni svet koji čitaoca navodi da preispita ukorenjene stereotipe i dinamiku odnosa polova u našem društvu
Rumenu Bužarovsku lokalna publika poznaje pre svega kao autorku britkih priča iz zbirki Osmica, Moj muž i Nikuda ne idem, a ove godine je njen roman Toni u kratkom roku stekao brojne čitaoce i pokrenuo burne rasprave o muškosti na Balkanu. Osim kao spisateljica, Bužarovska radi i kao profesorka američke književnosti, prevoditeljka i esejistkinja, a budući da je njeno bavljenje tekstom analitičko i razigrano, bez obzira na formu, ovi književni svetovi poslužili su i kao osnov za pozorišne predstave i filmove širom regiona. Razgovarale smo upravo o posmatranju i raslojavanju stvarnosti, o žanrovima, prevodima i panelima, o poziciji istočnoevropskih autorki, feminizmu i katarzičnosti humora. Sve to, nadam se, protiv romantizacije i mitologizacije književnog rada.
Srećemo se u jesen, dok trčite između festivala i gostovanja, a život književnika deluje prilično glamurozno sa strane. Kako u stvari izgledaju ta stalna putovanja i neprekidni (verujem slični) okrugli stolovi?
+
Жена на годината 2025 според Харперс Базар Србија
Македонската писателка, преведувачка и професорка, Румена Бужаровска, беше избрана како една од десетте добитнички на престижната награда „Жена на годината“ од американското модно списание „Харперс Базар“.
Според ова списание, Бужаровска, заедно со хрватската пејачка Јосипа Лисац, костимографката Бојана Никитовиќ, режисерката Катарина Богдановиќ Кукла и многу други значајни жени од регионот, ја обележале 2025 година со своите извонредни достигнувања.
Декемврискиот број на „Харперс Базар“ е целосно посветен на нивните приказни, а во него читателите можат да најдат и ексклузивно интервју со Бужаровска, реализирано од Маша Сенишиќ, придружувано со впечатливи фотографии на Невена Лукиќ.
+
Zatvoreni krug muškosti: Dalibor Plečić
Nema poznatije makedonske spisateljice u ovom trenutku od Rumene Bužarovske. To je prosta činjenica i nema nikakve sumnje da vaskolika postjugoslovenska publika s dušom čeka njena nova ostvarenja. Ali Bužarovska je daleko od pukog književnog fenomena: ona dođe kao kulturni seizmograf koji godinama precizno registruje mikro i makro pukotine balkanske i svetske burne (čuj mene – tmurne) svakodnevice. Njene zbirke priča predstavljaju hibrid antropologije, satire i psihijatrijskog kartona, a lakoća kojom to radi samo doliva ulje na kritičku vatru svih nas koji se bavimo književnom kritikom.
Sada se Bužarovska konačno odlučila da svoje spisateljske mogućnosti oproba u dužoj literarnoj formi, u romanu. Kroz istoriju, od Flauberta, Tolstoja, Defoa, pa sve do Gibsona i nekih savremenih ostvarenja, muški kanon u romanu dugo se bavio ženom. U svom prvom romanu, pod imenom Toni, Bužarovska je uradila suprotno: za glavnog lika i najbitnijeg protagonistu uzela je istoimenog muškarca: Tonija.
Bužarovska u Toniju izvodi virtuoznu vivisekciju balkanskog muškarca koji nikada nije odrastao, koji je uveren da je svet tu zbog njega, koji je vulgaran, sebičan, narcisoidan — prava jedna „muška svinja“. On ima 53 godine i čitava struktura romana, koja se samo oko njega vrti, gotovo je klaustrofobično linearna. Radnju u delu, od odmora u Grčkoj do poslednjih scena, pratimo sukcesivno, bez digresija i velikih narativnih rukavaca. Međutim, Bužarovska radi ono što ume najbolje: minimalnom radnjom postiže maksimalnu psihološku rezoluciju.
+
Родот и градот: разговор со Румена Бужаровска и Билјана Црвенковска, добитнички на наградата „Штефица Цвек“
Вторник, 28 октомври19:00 часотМакка бар
По успешната прва сезона, „Родот и градот“ се враќа со нова серија разговори кои ги испитуваат врските меѓу културата, феминизмот и градот како простор на мислење и отпор.
Овојпат ни се придружуваат Румена Бужаровска и Билјана Црвенковска, авторките од Македонија чиишто книги завршија во финалниот регионален книжевен избор „Штефица Цвек“ за 2025 година. Разговорот ќе го водат Марија Бошковска и Душица Лазова, кои оваа година беа дел од жирито на изборот.
+
Бета-муабет со Румена Бужаровска: Имаме квалитетна, различна и бунтовна книжевност
Годинава, македонски добитнички на признанието „Штефица Цвек“ се писателките Румена Бужаровска за „Тони“ и Билјана Црвенковска за „Приказни од ѕунливото море“ заедно со уште пет други автор(к)и од Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора. По тој повод разговараме со Румена Бужаровска, но и за досегашниот фидбек од читателите и критиката на „Тони“, состојбата на домашната книжевна сцена, како и за младите книжевници и следните книжевни потфати на Бужаровска.
Андреј Медиќ Лазаревски: Една од добитничките си на признанието „Штефица Цвек“ за 2025 година заедно со уште неколкумина авторки и автори од регионот. Признанието е доделено за романот „Тони“, па за почеток би сакал да те прашам што лично тебе ти значи ова признание? Но, што значи и во однос на македонската книжевност, особено бидејќи признанието се доделува на неколкумина автор(к)и од регионот, а дополнително наградата е и насочена кон вреднување на феминистички или квир дела и дела што отстапуваат од канонот, генералниот книжевен терк и сл.? 
Румана Бужаровска: Посебно ми е мило што сум дел од изборот на „Штефица Цвек“ бидејќи оваа иницијатива ја гледам како една од позначајните во регионот. Прво, треба да имаме предвид дека нема многу награди или признанија што се меѓународни, или во овој случај регионални. Со оглед на тоа што пишуваме на јазик што по број на говорители може да се означи како „мал“, сведени сме на домашните и локалните признанија, за разлика од другите земји во поранешна Југославија кои делат заеднички јазик, па затоа имаат и повеќе заеднички признанија. Од тој аспект „Штефица Цвек“ е прва иницијатива што во својот избор го вклучи и македонскиот јазик. Уште еден прогресивен аспект на овој избор е што тој е неконвенционален и дава признанија на дела што отскокнуваат од главнотековното, па од тој аспект ми е многу битно што „Тони“ се најде во таквиот избор. Бунтовните читателки, кои го организираат овој избор, се помлада генерација на книжевнички и книжевници кои ми даваат надеж во ова време на глобалниот подем на фашизмот, оти ја негуваат и промовираат културата на заедништвото, на славење на различностите и на бунтот против угнетувањето, што сметам дека се воедно и основните принципи за опстојувањето на секое квалитетно книжевно дело.  Конечно, гледаме дека македонските автори се процентуално дури и поприсутни од авторите на другите земји, што е доказ дека имаме квалитетна, различна и бунтовна книжевност. 
+