Нашите омилени странски романи за француската книжевна есен.
L’écrivaine macédonienne Rumena Buzarovska. (Photo Francesca Mantovani/Editions Gallimard)
Avec « Mon cher mari » et « Je ne bouge pas d’ici », Rumena Buzarovska s’est imposée comme l’une des voixcontemporaines les plus réjouissantes. « Tony », son nouveau roman, est corrosif à souhait. On y suit lesvacances en Grèce, au bord de la mer, de Tony, pour qui rien ne va. Son bridge lui joue des tours, sa « copine »Tamara tire la tête, leur fils T.J ne cesse de râler, l’appartement de location n’a rien de paradisiaque ! Ajoutez àcela un vent vigoureux qui lui fait perdre son short et ses lunettes de vue ! La Macédonienne, elle, s’en donne àcoeur joie dans le portrait au vitriol de son antihéros impeccablement campé.Traduit du macédonien par Chloé Billon. Gallimard, 276 pages, 23 euros.

12-те странски романи што мора да ги прочитате на француската книжевна есен 2026
Tony de Rumena Buzarovska
C’est l’histoire contemporaine d’un quinqua qui retourne vivre chez sa mère. Et ne tire visiblement aucune leçon. Avec Tony, Rumena Bužarovska s’attaque au mâle qui se croit alpha dans toute sa splendeur… ou plutôt sa médiocrité. Tony est narcissique, lâche, franchement détestable et drôle sans le vouloir. Originaire de Macédoine, l’autrice signe une satire enlevée d’une masculinité mal placée, qui trouve sa place dans une littérature des Balkans souvent mésestimée.

Прочитав 95 книги во 2026 и овој заразен роман за токсичниот маж што сите го познаваме најмногу ме изненади.
https://www.elle.com/es/living/ocio-cultura/a73508651/toni-rumena-buzarovska-editorial-impedimenta

Тони му го дава насловот на романот и е негов апсолутен протагонист. И мора да признаам, тој ни станува одвратен. Тој е ужасен лик во однос на сѐ што прави и чувствува. Целосно е неосвестен за сѐ што е надвор од него; Румена Бужаровска совршено го портретирала.
https://www.elimparcial.es/noticia/298891/los-lunes-de-el-imparcial/rumena-buarovska-toni.html

Мрачен, заразен и брутално смешен, „Тони” го носи светот на „Мојот маж” и „Не одам никаде” на нови територии:  на големиот роман за мачо-мажот во распаѓање. Сиров портрет на универзалниот женомрзец и, истовремено, еден од оние ретки романи кои ќе ве натераат да се смеете гласно — токму пред да ви замрзне крвта во вените.

Македонската писателка продолжува безмилосно да го претставува овој одвратен машки лик. И тоа го прави со мрачен, зајадлив, непријатен хумор, кој стана нејзин заштитен знак, сè додека приказната не ја претвори во гротескна фарса. Таа исто така држи огледало пред мажите, но и пред жените. Прашањето што Бужаровска го поставува нѐ вознемирува: Што ако, откако ќе ги отстраниме сите слоеви на добрите манири, откриеме дека има Тони блиску до нас?
https://www.telva.com/cultura/2026/06/12/6a2bf1b001a2f1f7528b45a1-video.html

Фантастична книга што ја препорачувам на сите.
https://www.todoliteratura.es/noticia/62898/criticas/toni-de-rumena-buzarovska.html

Мрачен до коска, заразен и брутално смешен, Тони го носи светот на Мојот маж и Никаде не одам на нова територија: оној на големиот роман за мажот во распад
Санти Уртадо
Negrísima, adictiva, brutalmente divertida, Toni lleva el universo de Mi marido y No voy a ninguna parte a un nuevo territorio: el de la gran novela del macho en demolición. Santi Hurtado

Жесток деби на Бужаровска кој ја разоткрива ранливата машкост – рецензија на Мануел Муњос
https://www.masleer.com/noticia-la-novela-que-desnuda-la-masculinidad-herida-asi-es-toni-un-debut-muy-feroz
La novela que desnuda la masculinidad herida: así es Toni, un debut muy feroz: por Manuel Muñoz

Da li vam se nekada desilo da knjigu ne možete da ispustite iz ruku, ali da vas junaci toliko nerviraju da biste je najradije spalili? 
Sredinom prošle godine dobili smo prvi roman Rumene Bužarovske, Toni. Roman je objavila izdavačka kuća Booka nakon više Rumeninih zbirki priča koje smo imali prilike da čitamo, takođe u njihovom izdanju.
Na samom početku, glavni junak je na grčkoj plaži sa, čini se, suprugom i sinom. Kroz njegove misli i njihove dijaloge shvatamo da on tu ženu mrzi, da žena voli i pazi sina, a da je Toni negativna slika stereotipnog Balkanca koji ne mari previše za porodicu, čak svoju partnerku mrzi, i glavna mu je briga da li će da pojede dva ili tri girosa i pokušava da šarmira mnogo mlađe devojke poznavanjem muzike. Vrlo brzo shvatamo da je sin njegov, a da je Tamara samo njegova devojka i da je njegova proždrljivost nešto kasnije glavni pokretač situacije. Dalji tok vam neću otkrivati, ali znajte da se vrlo brzo situacija menja, Toni postaje ubeđen da je žrtva, i to više puta, a svoju tužnu sudbinu koristi za pribavljanje obroka, seksa, društvenih poena… 

(Тони:  неподносливата леснотија на самољубието, од Мартина Маринковиќ)
https://booksa.hr/kritike/toni-nepodnosljiva-lakoca-samoljublja
U posljednje vrijeme sve češće razmišljam o autorima i autoricama koji pišu iz perspektive ili fokalizacije likova suprotnog spola, i koliko to zna biti (ne)uspješno. Kristian Novak, primjerice, od regionalnih autora prvi mi pada na pamet kao netko tko je u dva romana veoma uspješno ispisao i bez uklizavanja u klišej okarakterizirao žene; Milenu u Ciganin, ali najljepši i Profu u romanu Slučaj vlastite pogibelji. Pisanje likova suprotnog spola koji će biti dovoljno karakterno izraženi da su u tekstu uistinu vjerodostojni, a da pritom nisu dovedeni do granice karikaturalnosti ili pak svedeni na estetski ispolirano pretjerivanje, kao u slučajevima primjene male ili female gazea, autorima i autoricama, posebice duljih proznih formi poput romana, nije nimalo lak zadatak.

Nema poznatije makedonske spisateljice u ovom trenutku od Rumene Bužarovske. To je prosta činjenica i nema nikakve sumnje da vaskolika postjugoslovenska publika s dušom čeka njena nova ostvarenja. Ali Bužarovska je daleko od pukog književnog fenomena: ona dođe kao kulturni seizmograf koji godinama precizno registruje mikro i makro pukotine balkanske i svetske burne (čuj mene – tmurne) svakodnevice. Njene zbirke priča predstavljaju hibrid antropologije, satire i psihijatrijskog kartona, a lakoća kojom to radi samo doliva ulje na kritičku vatru svih nas koji se bavimo književnom kritikom.
Sada se Bužarovska konačno odlučila da svoje spisateljske mogućnosti oproba u dužoj literarnoj formi, u romanu. Kroz istoriju, od Flauberta, Tolstoja, Defoa, pa sve do Gibsona i nekih savremenih ostvarenja, muški kanon u romanu dugo se bavio ženom. U svom prvom romanu, pod imenom Toni, Bužarovska je uradila suprotno: za glavnog lika i najbitnijeg protagonistu uzela je istoimenog muškarca: Tonija.
Bužarovska u Toniju izvodi virtuoznu vivisekciju balkanskog muškarca koji nikada nije odrastao, koji je uveren da je svet tu zbog njega, koji je vulgaran, sebičan, narcisoidan — prava jedna „muška svinja“. On ima 53 godine i čitava struktura romana, koja se samo oko njega vrti, gotovo je klaustrofobično linearna. Radnju u delu, od odmora u Grčkoj do poslednjih scena, pratimo sukcesivno, bez digresija i velikih narativnih rukavaca. Međutim, Bužarovska radi ono što ume najbolje: minimalnom radnjom postiže maksimalnu psihološku rezoluciju.