Have you ever read a book you just couldn’t put down, but the protagonists were so annoying you also wanted to burn it?
Sredinom prošle godine dobili smo prvi roman Rumene Bužarovske, Toni. Roman je objavila izdavačka kuća Booka nakon više Rumeninih zbirki priča koje smo imali prilike da čitamo, takođe u njihovom izdanju.
Na samom početku, glavni junak je na grčkoj plaži sa, čini se, suprugom i sinom. Kroz njegove misli i njihove dijaloge shvatamo da on tu ženu mrzi, da žena voli i pazi sina, a da je Toni negativna slika stereotipnog Balkanca koji ne mari previše za porodicu, čak svoju partnerku mrzi, i glavna mu je briga da li će da pojede dva ili tri girosa i pokušava da šarmira mnogo mlađe devojke poznavanjem muzike. Vrlo brzo shvatamo da je sin njegov, a da je Tamara samo njegova devojka i da je njegova proždrljivost nešto kasnije glavni pokretač situacije. Dalji tok vam neću otkrivati, ali znajte da se vrlo brzo situacija menja, Toni postaje ubeđen da je žrtva, i to više puta, a svoju tužnu sudbinu koristi za pribavljanje obroka, seksa, društvenih poena…
Da li vam se nekada desilo da knjigu ne možete da ispustite iz ruku, ali da vas junaci toliko nerviraju da biste je najradije spalili? To je, ukratko, moj utisak o ovom romanu. Rumena je maestralno naslikala glavnog junaka, Tonija, koji je tipičan primer sredovečnog čoveka koji ne ume da se nosi sa svojim godinama, nesvestan svoje neostvarenosti i ubeđen da mu pripada sve. Prema njenim rečima, namera joj je bila da pokaže kako žena ume dobro da opiše muškarca u književnom delu, u čemu je i uspela.
„Toni je ćutao. Nije voleo kad ga tako često prekidaju komentarima, ali još više je želeo da izbegne temu koliko je skupo u Švajcarskoj, zato što je on to vrlo dobro znao. […] Shvatio je da će ako hoće da ide kod Nine, morati da uzme kredit. Bilo je previše komplikovano da laže majku za šta mu trebaju pare. O tome kako će slagati Tamaru gde ide na nedelju dana, rekao je sebi da će misliti ako i kada dođe dan za takav rasplet situacije. Bio je ponosan na lekciju koju je naučio od oca: ne otvaraj karte do samog kraja. Pa je zato pisao Nini i slagao je da mu ne radi kreditna kartica i da ne zna da se snađe sa bukiranjem i sličnim stvarima. […] Sutradan mu se Nina javila i rekla da mu je rezervisala avonsku kartu i hotel, za nedelju dana.”
Toni, Rumena Bužarovska
Rumena, kako sama kaže, piše zgusnuto jer ni sama ne voli da čita dosadne knjige. Tako je Toni pokupio sve negativne osobine tog tipa muškaraca, a iz stranice u stranicu nižu se njegova kritična razmišljanja, postupci i razgovori. Stil pisanja je pitak, sveden i jednostavan, uz vešto korišćenje humora, često i crnog.
Toni je običan, ispotprosečan muškarac ubeđen da je sve zaslužio prostim postojanjem. Naročito iz odnosa prema ženskim likovima možemo primetiti da ne daje ništa, a traži sve. Čak i kad sazna istinu o smrti svog oca i kada bi temelj čitavog verovanja u očevu superiornost, te i od njega naučen način na koji se odnosi prema ženama, trebalo da bude poljuljan, to se ne dešava. Grešku uviđa majka, iako ostane dosledna u titranju svom mezimčetu, ali ne i sam Toni.
„Čekaj, čekaj, rekao je sebi Toni i otvorio Fejsbuk. Na svom zidu je napisao:
NIŠTA NIJE DŽABE, OSIM SVEGA
Dobar sam, jebo mi pas mater, dobar sam, mislio je, gledajući kako mu se roje notifikacije i lajkovi. Zadovoljno je uzdahnuo uz mali osmeh. Možda bi trebalo da naručim dva donera, pomislio je Toni. Nek ide život, zaslužio sam.”
Toni, Rumena Bužarovska
U romanu postoje i ženski likovi koji nisu želeli da budu deo Tonijevog sveta, ali njih ne upoznajemo direktno, samo kroz priču. One su u drugim državama, neke čak i na drugom kraju sveta, pobegle od Tonija i takvih sličnih njemu. A, ima ih – upoznajemo ih kroz delo, druže se sa Tonijem i svi su jednako loši i oduševljavaju se međusobno lošim postupcima.
Rumena kritikuje čitav sistem koji je doveo do nastanka raznih Tonija, a, mi se nadamo, kao što je urednik izdavačke kuće Booka Ivan Bevc na predstavljanju ovog romana i istakao, da Toniji iščezavaju i da novije generacije ipak umeju bolje.
mart, 2026.
