Саем на книга, Скопје
25.04,2026, 18:00
Штанд на Три
Промоција на преводот на Чуварот во ‘ржта (Калина Малеска во разговор со Румена Бужаровска)
+
Интервју со Румена Бужаровска за нејзиниот превод на „Чуварoт во ‘ржта“ од Џ. Д. Селинџер
Не се сеќавам точно кога решив дека нема да ја вратам „Игра во ‘ржта“, ама се сеќавам дека тоа мајско попладне скроз на крај од четврта година средно, пред библиотекарката во моето школо ја одглумив монодрамата „стварно не можев да ја најдам книгата професорке, не знам каде сум ја изгубила“. Повторно ја разуверив дека е океј, не е проблем, ќе си ја платам, нема потреба да ми дава уште фора да ја најдам. Библиотекарката ми побара 200 денари, јас и ги дадов, и задоволна од добриот дил отидов да си купам сандали за матурска. Наредниот ден на мајка ми и кажав дека штиклите чинеа 200 денари повеќе отколку што уствари платив за нив.
Мојата фасцинација со The Catcher in the Rye почна кога прв пат ја прочитав на 16 години. Тоа беше некој чуден превод што ми беше смешен и фасцинантен: полн со „хибриди“ и „делии“. Тоа издание на „Игра во ‘ржта“ во превод на Саве Цветановски и со илустрација на корицата од Димитар Кондовски од 1966 е првото издание на македонски објавено 15 години откако е издадена за прв пат. Главниот јунак Холден Колфилд се појавил само неколку години откако тинејџерите биле препознаени како возрасна и културна категорија. Џ. Д. Селинџер на некој начин го напишал образецот и го дефинирал тинејџерот каков што го знаеме денес. Контроверзна, цензурирана, забранувана и омилена на многу генерации подоцна, книгата станува „библија“ на несфатениот тинејџер и дел од културното наследство на 20тиот век. The Catcher in the Rye и главниот јунак Холден Колфилд биле инспирација за безброј песни, филмови, книги и барем еден атентат.Во овој број на КИРИЛИЧНА ПОДДРШКА имав среќа да разговарам со Румена Бужаровска, попозната како една од најчитаните и најпреведувани македонски авторки, помалку позната како една од најдобрите преведувачки од англиски кај нас, а најмалку позната како една од најфините луѓе со кои сум разменила мејлови. Нејзиниот превод на „Чуварoт во ‘ржта“ наскоро излегува од печат во издание на ТРИ.
Претежно преведувате современи автор(к)и: Џ. М. Куци, Труман Капоти, Фланери О’Конор, а сега и Џ. Д. Селинџер. Покрај тоа што е една од Вашите омилени книги, кои други причини ве мотивираа да се нафатите да го преведете Џ. Д. Селинџер и неговата The Catcher in the Rye?
+
WOW Athens Festival интервју
Пред нејзиниот настап на фестивалот WOW, писателката од Северна Македонија зборуваше со „Атинόрама“ за феминизмот, пишувањето и грчките корени.
https://www.athinorama.gr/texnes/3069172/gia-ti-roumena-mpouzarofska-i-sxesi-tis-me-to-elliniko-koino-einai-i-pio-sunaisthimatiki-kai-prosopiki/#goog_rewarded
+
Toni, Aleksandra Vujić
Da li vam se nekada desilo da knjigu ne možete da ispustite iz ruku, ali da vas junaci toliko nerviraju da biste je najradije spalili? 
Sredinom prošle godine dobili smo prvi roman Rumene Bužarovske, Toni. Roman je objavila izdavačka kuća Booka nakon više Rumeninih zbirki priča koje smo imali prilike da čitamo, takođe u njihovom izdanju.
Na samom početku, glavni junak je na grčkoj plaži sa, čini se, suprugom i sinom. Kroz njegove misli i njihove dijaloge shvatamo da on tu ženu mrzi, da žena voli i pazi sina, a da je Toni negativna slika stereotipnog Balkanca koji ne mari previše za porodicu, čak svoju partnerku mrzi, i glavna mu je briga da li će da pojede dva ili tri girosa i pokušava da šarmira mnogo mlađe devojke poznavanjem muzike. Vrlo brzo shvatamo da je sin njegov, a da je Tamara samo njegova devojka i da je njegova proždrljivost nešto kasnije glavni pokretač situacije. Dalji tok vam neću otkrivati, ali znajte da se vrlo brzo situacija menja, Toni postaje ubeđen da je žrtva, i to više puta, a svoju tužnu sudbinu koristi za pribavljanje obroka, seksa, društvenih poena… 
+
Toni: nepodnosliva lakoća samoljublja, Martina Marinković
(Тони:  неподносливата леснотија на самољубието, од Мартина Маринковиќ)
https://booksa.hr/kritike/toni-nepodnosljiva-lakoca-samoljublja
U posljednje vrijeme sve češće razmišljam o autorima i autoricama koji pišu iz perspektive ili fokalizacije likova suprotnog spola, i koliko to zna biti (ne)uspješno. Kristian Novak, primjerice, od regionalnih autora prvi mi pada na pamet kao netko tko je u dva romana veoma uspješno ispisao i bez uklizavanja u klišej okarakterizirao žene; Milenu u Ciganin, ali najljepši i Profu u romanu Slučaj vlastite pogibelji. Pisanje likova suprotnog spola koji će biti dovoljno karakterno izraženi da su u tekstu uistinu vjerodostojni, a da pritom nisu dovedeni do granice karikaturalnosti ili pak svedeni na estetski ispolirano pretjerivanje, kao u slučajevima primjene male ili female gazea, autorima i autoricama, posebice duljih proznih formi poput romana, nije nimalo lak zadatak.
+
WOW Athens Festival
27.03, 18:30 Мојот маж (режија: Марија Маганари)
19:30 Румена Бужаровска (разговорот го води Анастасија Јамали)
Културен центар на фондацијата „Ставрос Нијархос“
+
Για την Rumena Bužarovska ο φεμινισμός δεν είναι ριζοσπαστικός (For Rumena Bužarovska, feminism is not radical)
Румена Бужаровска зборува за книжевноста како политичко делување, за феминизмот во време на подем на авторитаризам, и за тоа зошто настојува да пишува за својата локална публика.
https://www.oneman.gr/onecity/politismos/gia-tin-rumena-buzarovska-o-feminismos-den-einai-rizospastikos
+
The London Book Fair
11.03.2026, 16:00 – 17:00
Literary Translation Centre
Panel: From the Fringes of Europe to the World: The Expansion of Global Literature
+