04.02.2026, 19:00
Bulevar Books
With Tamara Srijemac

03.02.2026, 19:00Muzej 90ih
Booking Balkans & Booka
With Ivan Bevc and Jelisaveta Miletić

Rumena Bužarovska talks to Rasha Khayat about Nawal El Saadawi

(English subtitles available)

Rekla bih da u mojim pričama često postoji i žena koja, iako je na ivici da doživi otkrovenje, nastavlja da živi po starom. Zbog toga sam dobijala i kritike – da to možda nije feministički, da bi ženski likovi, barem u književnosti, trebalo da se emancipuju i na taj način podstaknu druge žene da učine to isto, budu im inspiracija. Ali stvarnost nije takva
U književnosti već uveliko poznate i proslavljene sjevernomakedonske spisateljice, prevoditeljke i profesorice Rumene Bužarovske postoje pukotine u kojima žene pokušavaju da prežive, ne nužno i da se „oslobode“. Te pukotine javljaju se u jeziku, u tijelu, u međuljudskim odnosima. Junakinje Rumene Bužarovske nijesu heroine u klasičnom smislu, ali nijesu ni pasivne žrtve – one su ogledalo društva koje ih oblikuje.
Njen najnoviji roman „Toni“ otvorio je još jedno neugodno pitanje – pitanje muškosti kao naučenog obrasca ponašanja koji svima nanosi štetu. Dok čitamo ovaj roman, osjećamo bijes, nelagodu, čak i sažaljenje. Ono što sigurno nećemo osjetiti je ravnodušnost.

13.12.2025, Podgorica,
Booka Festival Knjiga i Pisaca,
Knjižara Kosmos, 19:00

Spisateljica je izgradila literarni svet koji čitaoca navodi da preispita ukorenjene stereotipe i dinamiku odnosa polova u našem društvu
Rumenu Bužarovsku lokalna publika poznaje pre svega kao autorku britkih priča iz zbirki Osmica, Moj muž i Nikuda ne idem, a ove godine je njen roman Toni u kratkom roku stekao brojne čitaoce i pokrenuo burne rasprave o muškosti na Balkanu. Osim kao spisateljica, Bužarovska radi i kao profesorka američke književnosti, prevoditeljka i esejistkinja, a budući da je njeno bavljenje tekstom analitičko i razigrano, bez obzira na formu, ovi književni svetovi poslužili su i kao osnov za pozorišne predstave i filmove širom regiona. Razgovarale smo upravo o posmatranju i raslojavanju stvarnosti, o žanrovima, prevodima i panelima, o poziciji istočnoevropskih autorki, feminizmu i katarzičnosti humora. Sve to, nadam se, protiv romantizacije i mitologizacije književnog rada.
Srećemo se u jesen, dok trčite između festivala i gostovanja, a život književnika deluje prilično glamurozno sa strane. Kako u stvari izgledaju ta stalna putovanja i neprekidni (verujem slični) okrugli stolovi?

Decembar uvek nosi posebnu simboliku: vreme je sabiranja utisaka, slavljenja postignuća i tihog preispitivanja svega što smo tokom godine postale. U tom duhu, novo izdanje Harper’s BAZAAR Srbija posvećeno je ženama koje su obeležile 2025. — one koje pomeraju granice, stvaraju nova pravila i dokazuju da snovi postaju stvarnost kada se hrabrost i rad susretnu u istoj ravni.
Nagrade Women of the Year 2025 odlaze u ruke izuzetnim stvarateljkama i vizionarkama čiji glas odjekuje daleko van granica njihovih profesija: Josipi Lisac, Tamari Kalinić, Teodori Injac, Aidi Redžepagić, Sandi Janković (Sanda Simona), Bojani Nikitović, Mirjani Karanović, Marini Maljković, Katarini Bogdanović Kukli, Rumeni Bužarovskoj, ali i jedinom muškarcu u ovoj selekciji — Davidu Jovanoviću, čiji je film Sunce nikad više kandidat Srbije za Oskara u kategoriji Najbolji međunarodni film 2025.
https://www.harpersbazaar.rs/magazin/women-of-the-year-2025

Nema poznatije makedonske spisateljice u ovom trenutku od Rumene Bužarovske. To je prosta činjenica i nema nikakve sumnje da vaskolika postjugoslovenska publika s dušom čeka njena nova ostvarenja. Ali Bužarovska je daleko od pukog književnog fenomena: ona dođe kao kulturni seizmograf koji godinama precizno registruje mikro i makro pukotine balkanske i svetske burne (čuj mene – tmurne) svakodnevice. Njene zbirke priča predstavljaju hibrid antropologije, satire i psihijatrijskog kartona, a lakoća kojom to radi samo doliva ulje na kritičku vatru svih nas koji se bavimo književnom kritikom.
Sada se Bužarovska konačno odlučila da svoje spisateljske mogućnosti oproba u dužoj literarnoj formi, u romanu. Kroz istoriju, od Flauberta, Tolstoja, Defoa, pa sve do Gibsona i nekih savremenih ostvarenja, muški kanon u romanu dugo se bavio ženom. U svom prvom romanu, pod imenom Toni, Bužarovska je uradila suprotno: za glavnog lika i najbitnijeg protagonistu uzela je istoimenog muškarca: Tonija.
Bužarovska u Toniju izvodi virtuoznu vivisekciju balkanskog muškarca koji nikada nije odrastao, koji je uveren da je svet tu zbog njega, koji je vulgaran, sebičan, narcisoidan — prava jedna „muška svinja“. On ima 53 godine i čitava struktura romana, koja se samo oko njega vrti, gotovo je klaustrofobično linearna. Radnju u delu, od odmora u Grčkoj do poslednjih scena, pratimo sukcesivno, bez digresija i velikih narativnih rukavaca. Međutim, Bužarovska radi ono što ume najbolje: minimalnom radnjom postiže maksimalnu psihološku rezoluciju.

BeFem Conference: Who’s Bothered by Women?
27.11, 12.30, Prostor Miljenko Dereta, Belgrade, Serbia

28 October, 19.00 Thursday
Makka bar
Presentation of the winners of the Štefica Cvek Award: A discussion with Rumena Bužarovska and Biljana Crvenkovska (within the Gender and the City series organized by Coalition Margins)

Rumena Bužarovska talks about her novel Tony, selected as the library’s book of the month