Rumena Bužarovska, najveća regionalna spisateljica, bila je gošća 19. epizode podkasta “Rosić i drugovi”. Britko i oštro, kao što i piše, Rumena govori o svom prvom romanu “Toni”, o muškarcima u književnosti, o jugonostalgiji, seksualnom zlostavljanju, hororu masovnog turizma, ućutkanim intelektualcima, studentskim protestima i generaciji koja više neće da ćuti.
“Jugoslaviju sam naknadno upoznala, čak nisam dobro govorila ni srpskohrvatski. Gledala sam Branka Kockicu, možda malo i seriju ‘Bolji život’, ali nismo mi bili baš ta tipična jugoslovenska porodica. Takođe, mnogi ljudi iz Makedonije obično imaju neke rođake u Srbiji, u Bosni, u Hrvatskoj, ali mi nismo imali. Moja majka je Grkinja, otac Makedonac i imali smo rođake u Americi i Grčkoj, ali ne i širom Jugoslavije. Tako da sam ja nekako upoznala Jugoslaviju nakon raspada, to jest sad, poslednjih godina. I danas živim u nekom postjugoslovenskom prostoru, pogotovo na književnom nivou…”, ispričala je Rumena.
Šta je uopšte nostalgija?

Rumena Bužarovska u romanu “Toni” piše o muškarcu gubitniku, privilegiranom i razmaženom sinu koji živi u uvjerenju da je u bivšoj Jugoslaviji život bio bolji
On je mamin sin. Na 200 stranica Rumena Bužarovska razvija lik koji mi je mrzak, zapravo ga prezirem već od, doslovce, druge stranice romana. Čovjek u 50-ima, parazit koji kroz život meandrira tako što u svakoj fazi nađe ženu koju će materijalno i na razne druge načine iskorištavati, uz to i emocionalno zlostavljati.
Tko su te žene i kako su upale u to doznajemo tek sporadično. Glavni lik je Toni, čovjek koji se nakon svakog prekida veze vraća majci, jer sam ne umije ni jaje ispeći ni veš-mašinu uključiti. Adorira mizoginog pokojnog oca, a majka je u njegovim očima “hijena”, makar se pod njezine skute (u njezin stan) redovito sklanja, tamo čami i za vlastite neuspjehe optužuje druge.

Radio France, France Culture, Le Book Club, Marie Richeux, 15.05.2025
https://podcasts.apple.com/gb/podcast/lironie-de-lexil-selon-lautrice-mac%C3%A9donienne-rumena/id1670350855?i=1000708615977

Libération, France, portrait by Louis Seiller, 19.04.2025
Dans son nouveau recueil de nouvelles, l’écrivaine féministe de Macédoine du Nord poursuit sa satire de la famille et questionne les illusions de l’émigration.
Femme ou homme, aucun personnage des nouvelles de Rumena Buzarovska n’échappe à la complète mise à nu de ses défauts et de ses préjugés. Jalousie, lâcheté, arrogance…, la plume malicieuse de l’autrice macédonienne de 44 ans se délecte des petitesses d’âmes formatées par les contraintes sociales. «J’aime critiquer la société, et je déteste le sentimentalisme, sourit-elle, assise à un café de son quartier résidentiel de Skopje, quelques heures avant de s’envoler pour une tournée promotionnelle en Espagne. L’humour me permet de tuer ce sentimentalisme, et c’est également le meilleur moyen pour pointer la rigidité, le sexisme ou le racisme de quelqu’un.»

Rumena Bužarovska retrata en “No voy a ninguna parte” a mujeres en busca de la autoestima perdida
Rumena Bužarovska, nacida en 1981 en la ciudad de Skopie, actual Macedonia, se dio a conocer en nuestro país en 2014 con la colección de relatos “Mi marido”, en la que ya hacía gala de una finísima ironía para poner de relieve las mentiras cotidianas de la convivencia familiar. En esta nueva compilación de historias no tan breves sigue en la misma línea, por eso la crítica la ha denominado “un ácido manual de supervivencia”. Bužarovska ha escrito también una novela, aún no traducida al español. Es profesora de Literatura en la Universidad Estatal de su país y trabaja en el reconocimiento de autoras literarias con el proyecto PeachPreach, continuación del movimiento MeToo; colabora con la prensa y la radio de manera regular y ha traducido varias novelas clásicas inglesas.
“No voy a ninguna parte” se articula en siete relatos. En todos ellos predomina la frustración de un personaje principal que ve fracasar sus expectativas, lo que sublima dejando “a lo largo de todo el camino un rastro” triste y desagradable. Ese rastro está formado por la acumulación de un vocabulario negativo que habla de degradación y despierta una intensa desazón al leer, la de la incertidumbre de en qué desastre va a terminar la historia.

Extraordinaria colección de relatos sobre exilios forzados por la falta de futuro en Macedonia, de la mano de la escritora y docente del país balcánico
Una de las mejores y más deslumbrantes, en cada uno de sus relatos sin excepción, cuentistas actuales, Rumena Bužarovska (Skopje, Macedonia, 1981) es autora de un estudio sobre el humor en la ficción corta, de cuatro colecciones de cuentos, de una novela reciente (‘Tony’) …
https://www.abc.es/cultura/cultural/ninguna-parte-rumena-buzarovska-historias-desarraigados-20250409225558-nt.html?ref=https%3A%2F%2Fwww.abc.es%2Fcultura%2Fcultural%2Fninguna-parte-rumena-buzarovska-historias-desarraigados-20250409225558-nt.html%3Fref%3Dhttps%3A%2F%2Fwww.abc.es%2Fcultura%2Fcultural%2Fninguna-parte-rumena-buzarovska-historias-desarraigados-20250409225558-nt.html

La escritora más conocida de Macedonia del Norte, cuyos libros de relatos se empiezan a publicar en español, reflexiona sobre su trayectoria personal y el significado de su literatura
La escritora Rumena Bužarovska (Skoplje, 44 años) no puede evitar dedicar sus primeras reflexiones en una cafetería de Madrid a su país, Macedonia del Norte. No son días fáciles para el Estado balcánico. La noche del 16 de marzo se produjo un incendio en una discoteca de la pequeña ciuda
El Pais, Spain, portrait by Miguel Roan, 8.04.2025

Rumena Bužarovska (Skopje, Macedonia, 1981), profesora universitaria y autora a quien conocimos por la publicación de su libro de relatos Mi marido (Impedimenta, 2023), vuelve con una nueva colección de relatos titulada No voy a ninguna parte (Impedimenta, 2025. Traducción de Krarimir Tasev), y ha pasado algunos días en España para presentar este nuevo libro. Entre los eventos programados, una charla en la librería La Mistral el pasado 27 de marzo en la que pudimos disfrutar del afilado sentido del humor de la autora en una interesantísima conversación en la que exploramos los temas que atraviesan los relatos contenidos en esta nueva obra. 
En No voy a ninguna parte, Bužarovska explora las sombras de lo cotidiano, invitando a los lectores a enfrentar las contradicciones y absurdos de la vida moderna. Las historias presentan a personajes como Lydia, quien experimenta celos hacia su mejor amiga a raíz de un jarrón; Vesna, una profesora universitaria que tolera las infidelidades de su marido y la indiferencia de su hijo mientras asiste a un acto de mujeres empoderadas; o Ellie, que regresa a su hogar de infancia con la esperanza de reencontrarse con un antiguo amante. Estas narraciones reflejan la imposibilidad de alcanzar la felicidad tanto para quienes abandonaron su país como para los que se quedaron, ofreciendo un análisis profundo de las complejidades de las relaciones personales y las tensiones cotidianas. ​Su prosa se caracteriza por su inteligencia, realismo y agudeza, diseccionando las vidas de personajes al límite con maestría literaria que provoca risa, estremecimiento y reflexión simultáneamente.
Estas preguntas y respuestas se extraen de la conversación que mantuvimos, contando con la complicidad de la editora Isabel Márquez, que estuvo al cargo de la traducción simultánea.

CRITIQUE – Un recueil d’histoires féroces et tendres, racontées dans un vigoureux style balkanique.
Après Mon cher mari , recueil de nouvelles corrosives brossant des portraits de femmes emberlificotées dans leurs liens conjugaux, familiaux et sociaux, voici Je ne bouge pas d’ici, un autre volume d’histoires de Rumena Buzarovska, 43 ans, professeur de littérature américaine à l’université de Skopje, capitale de la Macédoine, sa ville natale : une voix d’écrivain qui parle fort, sans ambages, touche terriblement juste et porte loin.
Clin d’œil facétieux, ce recueil, comme le précédent, s’achève par une longue nouvelle centrée sur la journée internationale des droits de la femme : le 8 mars, raconté par Rumena Buzarovska, c’est autre chose que les violons consensuels du féminisme triomphant. Ici, on fait la connaissance de Vesna, 45 ans, au moment où elle reçoit une invitation sur papier glacé à un raout de powerful women à l’ambassade des États-Unis de Skopje. Ses longs doigts manucurés tremblent de fierté en ouvrant l’enveloppe, mais elle prendra l’air dégagé lorsqu’elle en par…

Knjiga “Nakon Boga, Amerika” književnice Rumene Bužarovske, objavljena u ediciji Dnevnik izdavačke kuće Buybook, esejistički je, dnevnički putopis sa autoričinog putovanja u Sjedinjene Američke Države, nastao tragom želje da se vrati na mjesta za koja je vežu godine koje je devedesetih, kao tinejdžerka, sa roditeljima provela u ovoj zemlji.
Pored toga, njeno putovanje jeste i jedna vrsta nostalgije za drugačijim svijetom, za ogromnošću kakvu SAD sa sobom nose, svojevrsnom “tugom geografije, tugom golemih prostranstava”, te svim kontradikcijama koje unutar ovog društva postoje. Svim ograničenjima, ali i slobodama, koja se neprestano smjenjuju tvoreći mješavinu širokog raspona osjećanja i doživljaja. Osim navedenog to je i potreba susreta sa ljudima, živim ili odavno mrtvim, koji ovu književnicu kao univerzitetsku profesoricu američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju “pozivaju” da se iznova vrati u stvarnost Amerike, kako bi sagledala sebe kroz druge u izmještenosti i promijenjenim okvirima. 
Dakle, radi se o putovanju prema onim ličnostima koje zaista poznaje, zatim pojedinkama i pojedincima sa kojima je, posredstvom svog posla prevođenja američkih autora, sarađivala te ih tek treba upoznati, ili tragom hodočasničke potrage za sjenama američkih autorica i autora koji su joj važni, koji je prate kroz njen književni i prevodilački rad. Putovanje kao takvo nosi sa sobom nužne izazove usporedbe, sa jedne strane je stvarnost Sjeverne Makedonije u kojoj Bužarovska živi i radi, te postjugoslovenski kulturni prostor kao polje u kojem kao intelektualka egzistira, a sa druge Amerika 2023. godine. Krećući se između tih okvira, sa reminiscencijama na svoja prvotna američka iskustva, ali i sa ekskursima komparacije dvaju svjetova, Bužarovska stilski preciznim i izbrušenim jezikom, bez viškova, esejistički autentično, ispisuje stranice svog dnevnika.

Sa nama je u ovoj epizodi makedonska književnica i kraljica kratke priče u regionu, a i šire – Rumena Bužarovska! Sa jednom od najpoznatijih regionalnih književnica i autorkom zbirki “Moj muž”, “Nikuda ne idem” i “Osmica” pričamo o moći pripovedanja, književnom svetu, Krokodilu, internalizovanoj mizoginiji, kao i o predstavama Moj muž koje se igraju širom Evrope, novom filmu na kom radi Srđan Dragojević i radu na nečemu za nju sasvim novom – romanu. Tu je negde i Amerika, pisanje eseja i jedna radio Mileva.
00:00 O festivalu Krokodil
6:10 Pič Prič – važnost ženskog pripovedanja

No voy a ninguna parte te atrapa desde la primera línea. Estamos ante un libro de relatos donde es necesario mirar más allá de lo que cuenta. Ese leer entre líneas se ha convertido en una de las características de la literatura de Rumena Buzarovska. Llamémosle ironía, ingenio o inteligencia. O todas a la vez.
Tras el éxito de Mi marido, Rumena Buarovska, una de las escritoras destacadas de la literatura macedonia, vuelve con No voy a ninguna parte. Nacida en 1981 en Skopje, actual capital de Macedonia, es profesora de Literatura Americana en la Universidad Estatal de Skopje y codirige el proyecto literario PeachPreach para dar voz a las mujere Hablamos con ella de feminismo, ironía, roles de género y en la inspiración tras todos sus relatos.
¿Es muy difícil escribir relatos cortos? ¿Te resulta más fácil o más difícil que escribir una novela?